Ekološka rekonstrukcija Termoelektrane (TE) Pljevlja posao je koji neće imati pozitivan efekat za državu i građane, jer je proizvodnja električne energije sagorijevanjem uglja skupa i nije isplativa zbog emisije štetnih gasova. Kada Crna Gora postane članica Evropske unije (EU) Elektroprivreda (EPCG), u čijem je vlasništvu Termoelektrana, moraće da plaća visoke takse zbog emisije ugljen-dioksida (CO2), tako da će to sa drugim troškovima proizvodnje uticati da taj posao generiše samo gubitke. To su poruke nezavisnih stručnjaka sa okruglog stola „Uloga održive energetske politike i energetske tranzicije u ostvarenju većeg ekonomskog rasta”. Rukovodilac Direkcije za razvoj i inženjering Elektroprivrede Ivan Mrvaljević, sa druge strane, kazao je, između ostalog, da će Termoelektrana Pljevlja u sistemu EPCG uspješno nastaviti svoj rad.

– TE Pljevlja će u narednih 30 godina nastaviti svoj održiv rad, nakon ekološke rekonstrukcije – rekao je Mrvaljević. Državni sekretar Ministarstva ekonomije Nikola Vujović istakao je da u Crnoj Gori nema novih snabdjevača za domaćinstva zato što je cijena električne energije preniska.

– Svi smo za to da nema zagađenja, ali ako krenemo preko noći da gasimo termoelektranu, 1.200 radnika ostaće bez posla. Odluke se ne donose na prečac – kazao je Vujović.

Samostalni konsultant i stručnjak za energetiku Momir Škopelja tokom predstavljanja analize „Uticaj sistema trgovanja emisijskim kvotama (ETS) na poslovanje termoelektrane Pljevlja” istakao je da je nerealna priča oko realizacije rekonstrukcije blokova TE Pljevlja jedan i dva.

– Ulaskom u EU morale bi se plaćati velike takse zbog emisije CO2. Jedna od zamjerki je i to što se ušlo u realizaciju ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja iako nema javno dostupnih analiza tog posla – kazao je Škopelja. Posao ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja dobio je za 54,5 miliona eura konzorcijum u kojem je firma BB solar, čiji je suvlasnik Blažo Đukanović, sin predsjednika države Mila Đukanovića, kompanija Bemaks, ali i kineski DEC internacional i firma Permonte.

Generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu iz Ministarstva održivog razvoja Ivana Vojinović juče je na okruglom stolu pojasnila koji propisi su aktuelni kada je u pitanju uticaj energetskih objekata na ugalj na životnu sredinu.

Iz NVO Eko-tim, nakon okruglog stola, saopšteno je da je unapređenje energetske tranzicije zasnovane na obnovljivim izvorima prilika za dostizanje međunarodnih klimatskih ciljeva uz istovremeno jačanje i ubrzanje ekonomskog rasta. Oni su naveli da podaci Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) ukazuju na to da skoro tri četvrtine novih kapaciteta za dobijanje električne energije koristi obnovljive izvore.

– Što se ukupne proizvodnje električne energije tiče, jednu trećinu činile su zelene tehnologije, što je takođe rekord. Razlozi takvog globalnog trenda ogledaju se, prije svega, u drastičnom padu cijena obnovljivih izvora energije poslednjih godina – saopštili su predstavnici Eko-tima. Oni su dodali da je u prošloj godini cijena proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana pala 13 odsto, a iz vjetroelektrana između 29 i 39 odsto.

Iz Eko-tima su poručili da usvajanje Evropskog zelenog dogovora u EU predstavlja novu strategiju rasta koja će Uniju transformisati u društvo čiji se ekonomski razvoj bazira na principu održivosti i istovremeno omogućiti da Evropa 2050. godine bude klimatski neutralna i pored ekonomskog rasta i razvoja koji se planira.

– Kada govorimo o zapadnom Balkanu, Evropska komisija će podržati napore koje zemlje tog regiona imaju u procesu dekarbonizacije. Zelena agenda za zapadni Balkan, na kojoj se trenutno radi, trebalo bi da olakša iskorišćavanje ogromnih potencijala za obnovljive izvore, omogući jačanje regionalne saradnje, doprinese poboljšanju zdravlja građana i boljem očuvanju životne sredine, ali i podstakne ekonomski razvoj i rast u ovim zemljama – kazali su iz Eko-tima. Vl.O.

---

Mijović: Pričali o benefitima, rizike sakrili
Ekonomski analitičar, nekadašnji član borda EPCG Dejan Mijović kazao je juče da su predstavnici EPCG i države isključivo potencirali benefite ekološke rekonstrukcije, a nisu ni pomenuli rizike.

– Energija iz obnovljivih izvora je jeftinija od one na bazi uglja. Na otvorenom tržištu električne energije ubuduće će potrošači kupovati od onog koji je najjefetiniji i to je kraj za termoelektrane, čak i da nema penala za emisiju štetnih gasova koja će biti sve veća – rekao je Mijović. Pohvalio je pokretanje tendera za solarne i vjetroelektrane i rekao da je to pravi put kojim treba ići, ali bez kontroverzi u njihovom sprovođenju kojih je bilo u prošlosti.

– Predložio bih da 60 miliona eura namijenjenih (Blažu) za ekološku rekonstrukciju termoelektrane, EPCG odobri Pljevljima kao grant za ulaganje u razvoj i otvaranje radnih mjesta – kazao je Mijović. On je napustio okrugli sto nakon šti su umjesto konfrontiranja argumentima, uvodničari uzvratili, kako je rekao, „političkom pričom bez osvrta na rizike koje je pomenuo”.